Uspomene koje ne blede

‘Sve je stalo, samo deca rastu’

Dok se okreneš, oni već pričaju nekim nerazumljivim jezikom, žive u nekoj drugoj zemlji…

Želim nešto što će uspomene na ta mala stopala oživeti u svakom trenutku kada pomislim: ‘zar je tako brzo prošlo već’.

Gledam te ruke koje sada same drže olovku i kašiku. Pa, te iste tek rođene prstiće sam, čini mi, se do juče stavljala sebi na obraz verujući da će taj bebeći miris zauvek trajati.

Sada ti veliki prsti tipkaju brzo po telefonima, pokazuju put kojim će izleteti iz gnezda. O, da, i to će se dogooditi sa tim malim zamotuljcima.

Mame baš znaju da zabaguju kad se uhvate u sećanja na vreme kad su mislile da nema kraja. ‘Začarani krug’ nikako da stane! Prljavo posuđe, grčevi, mašine, ručkovi, prvi zubi… neprospavane noći. Ni ne pomišljaš da ćeš jednog dana reći: ‘ali sve je to bila slatka muka’. Verovatno bi tada, sa onako još podivljalim hormonima posle porođaja, mogla negog da gađaš nečim u glavu 😊

Ja obožavam suvenire, male figure koji nose neku priču. Neku samo našu priču. Ne, ja sam ustvari ljubitelj personalizovanih suvenira 😊 E, to! Ono kad ti stoji na polici neki neobičan kamičak kraj kog gosti uvek zastanu i pitaju a ti npr ispričaš da je taj kamen probušio gumu na autu kada ste ti i tadašnji ti momak, danas suprug, obilazili ostrva. Dok ste čekali da se auto sredi, bili ste prinuđeni da ostanete koji dan na nekoj egzotičnoj plaži gde te je na kraju zaprosio…

Zamrznuti trenutak- e baš to! To sam želela.
Fotografisala sam iz svakog ugla (beba gleda prvo, beba se smeje, beba prvi mesec i jedan dan,…), pravila snimke… i sve je to ok, ostaće divne uspomene…samo još da odnesem fotografu sve usb-ove koji čuče u kutijicama sa nakitom. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo kada bi se neki od njih pokvartio ili izgubio puj- puj, kuc- kuc u drvo!

Kopajući tako po netu kad beba zaspi ( znam da sve keve to rade umesto da odmaraju dok beba spava ) naiđem na ono što će danas postati ‘samo naša priča’, stoji kao suvenir i oživljava davno prošle trenutke.

Fina kutijica, posebno dizajnirana u bebi stilu u kojoj stoji smesa nalik glini. U tu smesu umočiš ono malo mirišljavo stopalo i dobiješ ga zauvek 😊
Ha, Mame su zakon! Čuvari svega pa i uspomena!

Danas, kada ta ista stopala projure kroz kuhinju žureći na trening i dobacujući: ‘Mama, šta ima za klopu’, ne mogu a da ne čestitam sebi što sam na ovaj poseban način pokazala mojoj velikoj bebi sa koliko pažnje i ljubavi je čuvan od prvih dana.
Taj osećaj da sam uradila nešto vredno i jedinstveno, ne meri se ni sa čim.

Sada ta stopala nose broj 40 i ne mirišu više onako slatko 😊

Ali, znaš šta je sjajno? Sjajno je kada tinejdžer zastane malo pored svoje mame i kaže:
‘Znaš mama… hvala ti što si sačuvala moja mala stopala. Hvala ti što si naš čuvar kome ništa ne promiče. Hvala ti što činiš da znam ko sam i što si od prvih dana radila ove naizgled sitne stvari. Nisu to sitne stvari, to je baza i čvrsto tlo koje danas imam. Hvala ti mama’…

Malo je reći da sam ostala ukočena kao ona mala stopala što me gledaju sa police utisnuta u onu finu kutijicu. Tinejdžeri ipak znaju da ostave svoje roditelje bez teksta a da to nije na poziv razredne jer je napravio neki nestašluk.

Ovo me je bukvalno ‘oduvalo’. Stajala sam tako srećna i u isto vreme tugaljiva. Znate već kako to mame znaju da dožive…

I tada sam sebi rekla da neću dopustiti da nijedna beba u mom okruženju nema neki od ovakvih ‘čuvara uspomena’. To sada svi znaju, obavezan poklon za svaku novu bebu u familiji je neki od proizvoda Baby Lemoni

Dobar je osećaj da si nekome tako važan. Sigurna sam da će i moji tinejdžeri, kada budu postali roditelji, raditi iste stvari.
Tako se čuva tradicija, tako se odgaja zdrava porodica.